Саопштења

Под плаштом “забринутих грађана” ескалира маргинализована опозиција!

Коме смета јака, суверена, слободарска Србија, коме смета просперитетан, стабилан Лесковац? Онима које искључиво уједини жеља за дисхармонијом и дестабилизацијом и Лесковца и Србије. Онима који немају ни програм ни резултате, али имају идеју о обмањивању народа и идеју о прикупљању политичких поена, углавном зарад личне користи.

У Лесковцу су локални избори завршени децембра 2023. године, када су грађани убедљиво подржали политику Српске напредне странке. Од тада опозиционе групе су се састављале и растављале, а да су ретко по ком мишљењу могле да се усагласе. У тражењу бар једне заједничке теме која би их објединила (а то није просперитет града), дошли су до пројекта Рио Тинто. То је логичан след догађаја, јер за опозицију у Лесковцу не постоји локална тема око које су сви уједињени, гладни пажње, вапе за било којом активности која би потенцијално могла да их извуче са политичке маргине.

„Борци за заштиту животне средине“ нису организовали ни једно чишћење дивљих депонија у граду, можда зато што локална самоуправа то ради већ 11 година сваког викенда у сарадњи са месним заједницама. Нису се бавили ни пошумљавањем, ни садњом дрвећа, али се зато баве квази родољубљем, протестима, дивљањем, већ виђеним сценариом, јер опозициона способност реализације правих програма и мера за еколошки здрав Лесковац егзистира на нивоу статистичке грешке.

Низглед, „сасвим случајно“, то су они који су били 1 од 5 милиона, за Србију против насиља, представници удружења којима су уста пуна реформи, а у ствари бескруполозно траже парче политичког колача кад год имају прилике. Стара народна каже: “Видела жаба да се коњ поткива, па и она дигла ногу” и очити пример ове пословице је чињеница да су се састали Небојша Цакић, Владимир Шишкин, Ана Волф, Братислав Стаменковић, представници удружења грађана под (садашњим, бившим, будућим...) вођством Рангелова, представници удружења грађана “Принцип” из Дадинца код Власотинца, а након састанчења нико није знао ни сврху ни циљ истог. Али, знају да их једино мржња према истим људима и околностима може ујединити. То су представници опозиције у локалном парламенту, али и они чија су имена само траг на папиру/листи одборника у локалној скупштини града Лесковца. Јер им грађани нису веровали. Неће им веровати ни сада, јер политика Српске напредне странке је просперитетна и знају људи да се у Србији ништа еколошки небезбедно неће радити, а о томе ће се као и увек до сада питати грађани Србије.

Уколико се испуне сви стандарди заштите животне средине, пред Србијом је још јача економска стабилност. Србију и Лесковац воде људи свесни и савесни, респонзивни на потребе грађана, а о томе говоре разултати и поверење које се годинама градило. То је оно што опозицији задаје и аритмије, и вапај и забринутост. Ни једна перфидна радња, па и ова о „борби за заштиту животне средине“ нема и неће имати утицај, као што има патриотска политика Српске напредне странке.