Данас је у  просторијама ГрО СНС Лесковац  одржана конференција Савета за друштвене делатности са темом  Предлог текста на предлог нацрта закона о социјалним картама.

Савет за друштвене делатности, Градског одбора СНС – а Лесковац, подржава напоре актуелне Владе да се донесе један овакав Закон, чији бенефити су  успостављање Информационог система социјалних карата, који ће представљати механизам за рационалну и праведну расподелу средстава намењених за социјалну заштиту и проактивно деловати на институције из система социјалне заштите.

Испред Савета за друштвене делатности обратила се Бранкица Цакић и овом приликом истакла:

„Оно што овај Савет предлаже и оно што смо као наш предлог за унапређење текста нацрта Закона о социјалним картама, проследили на е-mail Министарства јесте измене текста у члану 19. предлога нацрта, а који се односи на размену података између одређених субјеката, је да Министарство надлежно за послове државне управе  - Матичне службе, води евиденцију о једнородитељским породицама и да се таква клаузула уписује  у накнадне уписе и забелешке извода из матичне књиге рођених. Ово из разлога јер се за ову категорију породица, тренутно не води евиденција и уверења се издају на захтев странака, које нису јавна исправа, сходно одредбама Закона о општем управном поступку.

Такође у истом члану предлога нацрта, у делу података које обезбеђује МУП, сматрамо да је потребно да буду доступни и подаци о редмисији. Наиме од када је Србија потписала споразум о ткз. ,, белом шенгену“ тј. ушла у ред земаља које могу да користе привилегију безвизног режима са земљама ЕУ, на снази је споразум о реадмисији, односно повратак лица која неосновано бораве на територији неке друге државе и њихове земље порекла. Ово сматрамо да је изузетно важно када је у питању правилно распоређивање новца за социјалну помоћ, јер се у пракси тренутно  дешава да одређена лица, остваре права на новчану социјалну помоћ у Србији, а онда оду у земље ЕУ у којој опет остваре право на социјалну помоћ, тако да примају ову врсту помоћи по два основа. Ови подаци полиције нису достуни, већ се издају на основу захтева одређених институција, посебно Центра за социјални рад. Сматрамо да и ови подаци требају да буду део социјалних карата, односно да буду убачени у базу.

На крају сматрамо да је потребно да и Основни судови буду део базе података, у делу који се односи на   алиментациона потраживањима. Ово посебно из разлога јер као социјално одговорна странка, сматрамо да постоји велики број родитеља, који не могу да наплате алиментациона потраживања и због тога нису у могућности да остваре неко своје право, посебно право на остваривање права на дечији додатак или на новчану социјалну помоћ, из разлога јер им се досуђена алиментација на основу судске одлуке, урачунава у примање, без обзира да ли су наплатили или нису ово потраживање. Због тога смо мишљења да суд доставља податке о лицима која имају ову врсту потраживања, али истовремено да ли су та лица и практично наплатила ово потраживање.“

Предраг Момчиловић, директор Центра за социјални рад, казао је да ће усвајање Закона о социјалним картама олакшати посао Центра за социјални рад.

„Будући Закон о социјалним картама омогућиће нам да све податке о једној особи имамо на једном месту. До сада смо радили на упит са најмање шест служби, које су нам давале неопходне податке. Овај предлог нацрта Закона је да се социјалне карте, односно подаци, везани за овај Закон односе на кориснике социјалне заштите, којих на територији наше земље има око 600 хиљада, а да се касније социјалне карте односе и на целокупно становништво. Предвиђено је да се овај Закон ради етапно, а да се са првом фазом заврши 2021. Године, након пописа становништва. Сви подаци коју буду унесени у базу биће заштићени, и приликом претраге тачно ће се знати која служба и који радник потражују информације о некој особи“ – казао је Момчиловић.